Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca zaključio je Komitet Saveta Evrope MONEYVAL nakon što je u julu prošle godine naša Uprava tražila od banaka podatke o transakcijama brojnih novinara, političara i aktivista iz 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Šest meseci nakon što je javnost saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da „češlja“ račune brojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, reagovao je i FATF - međudržavno telo za sprečavanje pranja novca rekavši da je takva provera bila bez osnova. Prethodno su isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava - da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora.

Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke zakone kako bi pribavila informacije o finansiranju nevladinih organizacija, medija i aktivista. U saopštenju su naveli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost. Ova reakcija došla je nakon što su mediji otkrili da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od poslovnih banaka podatke o transakcijama više do dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Zaštitnik građana je zbog postupka Uprave za sprečavanje pranja novca koja je iz nejasnih razloga od svih poslovnih banaka tražila uvid u transakcije za više od 50 pojedinaca i organizacija najavio kontrolu te agencije kako bi utvrdio da li je ovaj proces bio zakonit.

Dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK, na meti su Uprave za sprečavanje pranja novca koja prikuplja podatke o njihovim novčanim transakcijama. Dok Uprava, koja radi u okviru Ministarstva finansija na čijem je čelu Siniša Mali, tvrdi da se radi o redovnim aktivnostima, oni koji je istražuju smatraju da su razlozi - politički.